Maska podmreže prikladan je mehanizam za odvajanje mrežne adrese od određene adrese hosta. Takav je mehanizam već uspostavljen u prvom IP standardu u septembru 1981. godine. Da biste pojednostavili usmjeravanje i povećali njegovu efikasnost, morate znati izračunati masku.
Instrukcije
Korak 1
Maska podmreže, poput mrežne adrese, predstavljena je s četiri jednobajtna broja (za verziju protokola IPv4, u protokolu IPv6 to su 8 grupa od šesnaest-bitnih znamenki). Na primjer: IP adresa 192.168.1.3, maska podmreže 255.255.255.0. U TCP / IP mrežama maska je bitmapa koja identificira koji je dio mrežne adrese mrežna adresa, a koji je adresa hosta. Da biste to učinili, maska podmreže mora biti predstavljena u binarnom obliku. Bitovi postavljeni na jedan označavaju mrežnu adresu, a bitovi postavljeni na nulu označavaju adresu hosta. Na primjer, maska podmreže je 255.255.255.0. Možete ga predstaviti u binarnom obliku: 11111111.11111111.11111111.00000000. Tada će za adresu 192.168.1.1 dio 192.168.142 biti mrežna adresa, a.142 adresa hosta.
Korak 2
Kao što vidite iz prethodnog koraka, postoji ograničenje broja hostova i mreža. Dobiva se iz ograničenja broja varijanti predstavljenih datim brojem bitova. Jedan bit može kodirati samo 2 stanja: 0 i 1. 2 bita - četiri stanja: 00, 01, 10, 11. Općenito, n bitova kodira 2 ^ n stanja. Međutim, imajte na umu da su sve jedinice i sve nule u hostu i mrežnoj adresi standardni rezervirani da znače "trenutni domaćin" i "svi hostovi". Dakle, ispada da je ukupan broj čvorova u mreži određen formulom N = (2 ^ z) -2, gdje je N ukupan broj čvorova, z je broj nula u binarnom prikazu subnet maska.
Korak 3
Imajte na umu da maska možda nije sastavljena od proizvoljnih brojeva. Prvi bitovi maske su uvijek jedan, a zadnji nula. Stoga format adrese ponekad možete pronaći u obliku 192.168.1.25/11. To znači da je prvih 11 bitova adrese mrežna adresa, a zadnjih 21 adresa mrežnog čvora. Ovaj unos odgovara adresi 192.168.1.25 i masci podmreže 255.224.0.0. Prilikom izračunavanja maske podmreže uzmite u obzir broj računara na mreži. Razmotrite njegovo moguće proširenje: ako broj računara premaši mogući za datu mrežu, bit će potrebno ručno promijeniti sve adrese i maske na svakom računaru.
Korak 4
Obraćanje je besklasno i besklasno. Razdvajanje klasa korišteno je u ranim implementacijama protokola, a kasnije, s rastom Interneta, dopunjeno je adresiranjem bez klase. Adresiranje klase razlikuje 5 klasa: A, B, C, D, E. Klasa određuje koliko će bitova adrese biti dodijeljeno za mrežnu adresu, a koliko - za adresu hosta. U ovom slučaju nećete morati ništa računati. U klasi A dodijeljeno je 7 bitova za mrežnu adresu, u klasi B - 14 bita, u klasi C - 21 bita. Klasa D se koristi za multicasting, a klasa E rezervirana je za eksperimentalnu upotrebu. U ovom slučaju, prvih nekoliko bitova adrese koristi se za određivanje njene klase. U klasi A to je 0 u prvom bitu, u klasi B - 10, u klasi C - 110, u klasi D - 1110, u klasi E - 11110.
Korak 5
Adresiranje zasnovano na klasama smanjilo je fleksibilnost IP-a u smislu dodjele adresa i smanjilo broj mogućih adresa. Stoga je usvojeno besklasno obraćanje. Da biste pronašli masku, prvo odredite koliko ćete imati čvorova u mreži, uključujući mrežne prolaze i ostalu mrežnu opremu. Tomu dodajte dva i zaokružite na najbliži stepen dva. Na primjer, imate planiran 31 računar. Ako ovome dodate dva, dobićete 33. Najbliži stepen dvoje je 64, odnosno 100 0000. Nakon toga dopunite sve najznačajnije bitove jedinicama. Primite masku 1111 1111. 1111 1111. 1111 1111. 1100 0000, što je 255.255.255.192 u decimalu. U mreži s takvom maskom možete dobiti 62 različite IP adrese koje nisu rezervirane u standardu.
